Pošto je ovo prvi tekst (a bit će ih još puno jer tema je pregršt), red je da se predstavim. Da imate otprilike sliku tko stoji iza ovih redaka, a između ostalog i iza cijelog Feederaj-a. Zovem se Andrija Smeška, rođen i odrastao u Osijeku — gradu kojeg grle vode. Žila kucavica nam je, naravno, Drava, a okolica skriva mnoštvo mirnih voda. Kad se rodiš u takvom okruženju, nije teško zaljubiti se u vodu i prirodu. Tako je bilo i u mom slučaju…
Bilo je to predratno doba. Imao sam četiri-pet godina kad me stari pitao: „Hoćemo sutra na pecanje?“ Ne sjećam se točno svoje reakcije, ali se jasno sjećam da tu večer nisam mogao zaspati. Uz prijetnje sam ipak otišao u krevet. Ujutro sam se probudio prije starog. Cupkao sam pored njega dok je on ležerno ispijao kavu i pušio pljugu, Filter160 – meki! Napokon je došlo vrijeme za polazak. Stvari nije bilo puno — jedan ruksak i dva štapa. Ubacili smo to u starog Passata karavana narančaste boje, a štap, naravno bambusov, virio je kroz suvozačev prozor.
Prvo smo otišli na Staru Dravu u Bilju. Kako nismo imali nikakvog uspjeha, stari je rekao da mijenjamo poziciju. Uslijedila je kratka vožnja i našli smo se pred ogromnom vodom. Krenuo sam uzeti ruksak, ali me stari zaustavio i rekao: „To ne nosimo.“ Onako poprilično oštro dodao je: „Zabacit ćemo na par minuta i bježimo odavde!“ Meni, kao klinji, ništa nije bilo jasno. Ispostavilo se da je to Beljski ribnjak (danas već isušen), smješten između jezera Sakadaš i restorana Kormoran. Ako ste ikada bili u Kopačkom ritu, to je onaj ogromni prostor duž benta.
Stari je izvadio onaj dugački bambusov štap i sjurili smo se niz bent. Role nije bilo — samo par metara najlona namotanog između dva eksera s guščjim perom. Stavio je koricu kruha i zabacio uz trsku. Nije trebalo dugo čekati — pero je bilo pod vodom! Kratka borba i šaran je bio na obali. Tada mi se činio kao najveći na svijetu! Stari je brzo zgrabio ribu i štap te rekao: „Ajmo brzo u auto!“ On je već bio na pola benta, a ja sam stajao ukopan, revući od suza: „Hoću sada jaaaaaa!“ Vratio se, prebacio me preko ramena i doslovno utrpao u auto. Nisam prestao plakati cijelim putem do kuće. Taj događaj probudio je u meni tu strast, ili ludost, za ribolovom koja traje i dan danas.
Došao je rat i pauza od ribolova. Nakon njega, počeo sam otkrivati vode u okolici. Najviše vremena provodio sam s kedericom na Bajeru Jug 2. Kasnije smo biciklima išli na Staru Dravu — Bilje, Halaševo i Dravu preko puta Kožare. Svaka jesen i zima bile su rezervirane za čepove i pecanje štuke na Staroj Dravi u Bijelom Brdu.
Kako je došlo odrastanje, otkrio sam čari šaranskog ribolova. Tada nam je pojam bio Šandor. Da mi je netko tada rekao da će se na njemu loviti Svjetsko prvenstvo u šarolovu, rekao bih mu da nije normalan. 😀 U njemu sam proveo devet lijepih godina dok ga poslovne i obiteljske obveze nisu svele na svega dva izlaska godišnje.
Pošto za njega nije bilo vremena, potrebu za ribolovom ispunjavao sam spinom na smuđa. Počeo sam istraživati sve čari Drave — od Kopike i Azila, pa sve do Branislavove kućice, Ušća i igrališta u Aljmašu. Svaki teren nudio je nešto novo: uvale, špornjeve, zavijanje čagljeva i onaj dugo iščekivani „cmok“ u sumrak kad se keder nabije u obalu. Šaranski „biiiiiip“ zamijenio je smuđevski „tup“ u bjesomučnom verglanju.
Iako je šaranski ribolov pao u drugi plan, i dalje je usađen u meni. Fali mi ono opušteno druženje nakon večernjeg hranjenja, kad izvadimo mezu i rakijicu pa ispred šatora blejimo u vodu — kao da svijet stoji. Tražio sam alternativu i pronašao ju u feeder method ribolovu. Nudio je iste stvari kao šaranski ribolov, samo puno brže i dinamičnije, a drilovi su neka druga dimenzija! Nije mi trebalo dugo da se zaljubim u tu tehniku… Nekada je dovoljno svega par sati, jedan box pelleta i kutijica waftera da se kući vratim s upalom podlaktice. 😀
Poslije sam miksao vikende — jedan na stajačici i methodu, a drugi kavezom na Dravi. Oba stila su zanimljiva, sa svim svojim različitostima.
Sada totalno zaluđen lovim lige u obje kategorije. Ludost ili… Pa Meša Selimović je rekao: „Najveća mudrost u životu je da čovjek pronađe pravu ludost.“
